Prijem
ЖЕЉО МОЈА-З.Сентић
када бих могла бити
нешто друго ,
била бих музика.
када бих могла бити музика,
била бих та која у теби свира.
када бих могла бити најлепша музика,
била бих тишина.
Не бих хтела бити друга,
већ та тишина заносна,
та тишина
која у теби свира,
да ме чујеш само ти,
жељо моја...
ЋУТИМ...-Л.Симић
Заслепљена питањима
посматрам како витлаш бичем
моју неиспавану зору.
Покушавам да ти такнем лице
погледом испруженим
тамо до бескраја...
али снови су само жеља
а ти - ти си
моја најлепша песма
Срушио си границе времена:
успораваш ми дане
и помераш суботу на недељу
- играш се дословце мојом душом
која ће због тебе, да остари
у надању.
Дође ми да те прескочим
као мрава на тепиху
и онако дивљачки
одгурнем од себе!...али не могу:
ти ме вребаш однекуд
кушаш хладнокрвно
и господариш мојим бићем.
Залепио си се за прозоре
мојих зеница
и подебљао црте лица.
Ћутим и чекам
са рукама раширеним у ветар
а знам,
обавезала сам се - да те волим
без твог знања.
СРЕЋА-Десанка Максимовић
Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је моја кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.
ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ-М.Антић
Знам, мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.
По образима ветар ме млати.
Чупа дрвећу жуту косу.
У који део града да свратим?
Дан је низ мутне улице просут.
Вуцарам около два празна ока,
гледам у лица пролазника.
Кога да питам,
смешан и мокар,
зашто је нисам срео никад?
Ил' је већ било?
Требало корак?
Можда је сасвим до мене дошла,
ал' ја: за угао скренуо,
горак,
а она: не знајући прошла.
Можда смо целу јесен обишли
у жудњи лудој, подједнакој,
а за корак се мимоишли?
Да. Мора бити да је тако.
ВОЛИМ ТЕ-С.Гиљен
Волим те, иако знам,
ниједну песму што сам ти писао
ти ниси читала,
волим те, иако знам,
да мало ти значи Бодлерова мисао,
зашто да л' си се питала.
Волим те, Платонски,
ко што је Лаза волео Ленку,
можда још и више,
волим те и желим,
да се претворим у твоју сенку,
у срце што у теби дише.
Волим те, иако знам,
да никада ниси волела мене,
нити ћеш волети,
волим те, иако знам,
да ће од нас остати сене,
које ће вечно болети.
Једном ће и нас прекрити трава,
обоје ћемо нестати,
ал' ова моја заљубљена глава,
никад неће престати,
да те воли.
ШТО САМ? КО САМ?-С.Јесењин
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.
И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.
"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.
Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.
Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.
МРЗИМ ТЕ ШТО ТЕ ВОЛИМ-М.Тодоров
Мрзим те што те волим.
Девојко, мењаш лик, а увек си иста
створена да ме мучиш.
Дозвољаваш да удахнем мирис твојих груди
и утонем у тебе да бих се изгубио.
Блудиш погледом у мом загрљају,
држим те чврсто
а никад не могу да те ухватим.
Улазиш и излазиш из мог живота,
равнодушна на осећања
и остављаш само трагове блатњавих ципела.
Увек се другачије зовеш и изгледаш,
а увек си то ти, ти која си моја,
и никад нећеш бити.
И опет ћу да идем напред по кругу
у нади да ћу те срести.
И ако то не будеш ти,
ипак ћеш то бити.
...доста од мене...
када бих могла бити
нешто друго ,
била бих музика.
када бих могла бити музика,
била бих та која у теби свира.
када бих могла бити најлепша музика,
била бих тишина.
Не бих хтела бити друга,
већ та тишина заносна,
та тишина
која у теби свира,
да ме чујеш само ти,
жељо моја...
ЋУТИМ...-Л.Симић
Заслепљена питањима
посматрам како витлаш бичем
моју неиспавану зору.
Покушавам да ти такнем лице
погледом испруженим
тамо до бескраја...
али снови су само жеља
а ти - ти си
моја најлепша песма
Срушио си границе времена:
успораваш ми дане
и помераш суботу на недељу
- играш се дословце мојом душом
која ће због тебе, да остари
у надању.
Дође ми да те прескочим
као мрава на тепиху
и онако дивљачки
одгурнем од себе!...али не могу:
ти ме вребаш однекуд
кушаш хладнокрвно
и господариш мојим бићем.
Залепио си се за прозоре
мојих зеница
и подебљао црте лица.
Ћутим и чекам
са рукама раширеним у ветар
а знам,
обавезала сам се - да те волим
без твог знања.
СРЕЋА-Десанка Максимовић
Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је моја кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.
ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ-М.Антић
Знам, мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.
По образима ветар ме млати.
Чупа дрвећу жуту косу.
У који део града да свратим?
Дан је низ мутне улице просут.
Вуцарам около два празна ока,
гледам у лица пролазника.
Кога да питам,
смешан и мокар,
зашто је нисам срео никад?
Ил' је већ било?
Требало корак?
Можда је сасвим до мене дошла,
ал' ја: за угао скренуо,
горак,
а она: не знајући прошла.
Можда смо целу јесен обишли
у жудњи лудој, подједнакој,
а за корак се мимоишли?
Да. Мора бити да је тако.
ВОЛИМ ТЕ-С.Гиљен
Волим те, иако знам,
ниједну песму што сам ти писао
ти ниси читала,
волим те, иако знам,
да мало ти значи Бодлерова мисао,
зашто да л' си се питала.
Волим те, Платонски,
ко што је Лаза волео Ленку,
можда још и више,
волим те и желим,
да се претворим у твоју сенку,
у срце што у теби дише.
Волим те, иако знам,
да никада ниси волела мене,
нити ћеш волети,
волим те, иако знам,
да ће од нас остати сене,
које ће вечно болети.
Једном ће и нас прекрити трава,
обоје ћемо нестати,
ал' ова моја заљубљена глава,
никад неће престати,
да те воли.
ШТО САМ? КО САМ?-С.Јесењин
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.
И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.
"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.
Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.
Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.
МРЗИМ ТЕ ШТО ТЕ ВОЛИМ-М.Тодоров
Мрзим те што те волим.
Девојко, мењаш лик, а увек си иста
створена да ме мучиш.
Дозвољаваш да удахнем мирис твојих груди
и утонем у тебе да бих се изгубио.
Блудиш погледом у мом загрљају,
држим те чврсто
а никад не могу да те ухватим.
Улазиш и излазиш из мог живота,
равнодушна на осећања
и остављаш само трагове блатњавих ципела.
Увек се другачије зовеш и изгледаш,
а увек си то ти, ти која си моја,
и никад нећеш бити.
И опет ћу да идем напред по кругу
у нади да ћу те срести.
И ако то не будеш ти,
ипак ћеш то бити.
...доста од мене...
...ovo su neke savremenih pesnika...mrzelo me da kucam... 
...(cisto jos jedan post)...
