Prijem
List Njujork San je krajem XIX veka dao dosta prostora o raspravi o istinitosti hrišćanstva, pa je objavio i tekst potpisan inicijalima V.R.L. koji je hrišćanstvo osuđivao i na kraju izazivao 'nekoga od šampiona hrišćanstva' da ponudi činjenice u odbranu te vere. Taj broj novina slučajno je dospeo u ruke Ivana Panjina, Rusa koji je bio nastanjen u Kanadi i bivšeg anarhiste koji se preobratio u pravog vernika. On se godinama, trpeći oskudicu, bio posvetio otkrivanju numeričkih karakteristika Biblije. Bio je doktor matematike, a jedino sredstvo su mu bili, u ono doba, olovka i papir.
Panjin je izvorne tekstove Starog zaveta - na hebrejskom i Novog zaveta - na grčkom danonoćno podvrgavao proračunima i otkrio da postoje matematičke zakonitosti koje se dosledno iskazuju u celoj Bibliji, u svakom njenom delu i u njenoj celokupnosti, a one su tako savršeno ugrađene da to, očito, nije mogao učiniti ni najveći ljudski um, a ni najmoćniji današnji računari.
Panjin je zaključio da je Biblija plod Božanskog Duha koji se iskazivao kroz zapisivače - od onih starozavetnih, pa do Isusovih apostola - i da je celina građena tako da svaki deo ima svoje mesto određeno onim što mu prethodi i onim što mu sledi. O svemu tome on je napisao i nekoliko knjiga.
On je, naime, redakciji poslao dopis sledeće sadržine, koji je objavljen novembra 1899..
'Gospodine, u današnjem broju magazina 'San' gospodin V.R.L. poziva da mu se predoče neke činjenice o ispravnosti hrišćanstva. Iznosim samo neke činjenice:
■ 1. Prvih 17 stihova Novog zaveta sadrže Hristov rodoslov. On se sastoji iz dva glavna dela: stihovi 1-11 pokrivaju period od Avrama, oca izabranog naroda, do ROPSTVA, kad su oni nestali kao nezavisan narod. Stihovi 12-17 pokrivaju period od ropstva do obećanog Spasitelja, Hrista. Ispitajmo prvi deo ovog rodoslova.
Njegov rečnik ima 49 reči ili 7x7. Ovaj broj je sam sedam (osobina 1) sedmica (osobina 2), a zbir njegovih činioca su 2 sedmice (osobina 3). Od ovih 49 reči, 28 ili 4 sedmice počinju samoglasnikom, 21 ili 3 sedmice počinju suglasnikom (osobina 4).
Opet: ovih 49 reči tog rečnika imaju 266 slova, ili 7x2x19. Ovaj broj je po sebi 38 sedmica (osobina 5), a zbir njegovih činilaca je 28, ili 4 sedmice (osobina 6), dok je zbir njegovih cifara 14, ili 2 semice (osobina 7). Od ovih 266 slova, štaviše, 140 ili 20 sedmica su samoglasnici, a 126 ili 18 sedmica su suglasnici (osobina
.
To će reči: upravo kao što je broj reči u tom rečniku sadržalac broja 7, tako je i broj njegovih slova sadržalac broja 7, upravo kao što je zbir činilaca broja reči sadržalac broja 7, tako je i zbir činilaca broja njegovih slova sadržalac broja 7. I upravo kao što je broj reči podeljen između samoglasničkih reči i suglasničkih reči brojem 7, tako je i njihov broj slova podeljen između samoglasnika i suglasnika sedmicama.
Opet, od ovih 49 reči, 35 ili 5 sedmica javljaju se više od jednom u tom pasusu; a 14 ili 2 sedmice, javljaju se samo jednom (osobina 9); sedam njih se javlja u više od jednog oblika, a 42 ili 6 sedmica javljaju se samo u jednom obliku (osobina 10). A među delovima teksta 49 reči su podeljene ovako: 42 ili 6 sedmica su imenice, 7 nisu imenice (osobina 11). Od imenica, 35 ili 5 sedmica su vlastite imenice, a 7 su zajedničke imenice (osobina 12). Od vlastitih imenica 28 su muški preci Hrista, a 7 nisu (osobina 13)...
Ovo nabrajanje numeričkih fenomena ovih 11 stihova ne počinje da bude iscrpivo, ali je dovoljno pokazano da se objasni da je ovaj deo rodoslova konstruisan po jednom razrađenom planu sedmica.
Okrenimo se sad rodoslovu kao celini. Neću zamarati govoreći o svim njegovim numeričkim fenomenima - bile bi potrebne čitave stranice. Ukazaću na samo jednu osobinu. Novi zavet pisan je na grčkom jeziku. Grci nisu imali odvojene simbole za izražavanje brojeva, koje bi odgovarale našim arapskim brojevima, već umesto toga su koristili slova svoga alfabeta:
upravo kao što su Jevreji, na čijem je jeziku napisan Stari zavet, koristili u istu svrhu svoja. Prema tome, 24 grčka slova predstavljaju sledeće brojeve:
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ,20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 ,100 ,200 ,300 ,400 ,500 ,600 ,700 ,800.
Svako grčko je tako jedan zbir u aritmetici, dobijen dodavanjem brojeva predstavljenih tim slovima, ili njihovim numeričkim vrednostima.
Sad rečnik celog rodoslova ima 72 reči. Ako napišemo njegove numeričke vrednosti preko svake od tih 72 reči i saberemo ih, dobijamo njihov zbir 42.364 ili 6052 sedmice, distribuirane samo u sledeće alfabetske grupe:
- alfa-beta imaju 9.821 ili 1.403 sedmice
- gama-delta imaju 1.904 ili 272 sedmica
- eta-zeta imaju 3.703 ili 529 sedmica
- theta-ro imaju 19.264 ili 2.752 sedmice
- sigma-ksi imaju 7.672 ili 1.096 sedmica
Ali, numerička vrednost 10 slova korišćenih za pravljenje ovih grupa je 931, ili 7x7x19, što je sadržilac ne samo broja 7, već i 7 sedmica.
Neka gospodin V.R.L. započne da piše nekih 300 reči inteligentno kao što to čini ovaj rodoslov i reprodukuje neke numeričke fenomene slične vrste.
Ako to učini za šest meseci, zaista će učiniti čudo. Pretpostavimo da je Matej napravio taj podvig za mesec dana.
■ 2. Drugi deo ovog poglavlja, stihovi 18-25, odnosi se na rođenje Hrista. On se sastoji od 161 reči, ili 23 sedmice, koje se javljaju u 105 oblika ili 15 sedmica, sa rečnikom od 77 reči ili 11 sedmica. Ovde anđeo govori Josifu.
U skladu sa tim, od tih 77 reči, anđeo koristi 28 ili 4 sedmice. Od 105 oblika on koristi 35 ili 5 sedmica. Numerička vrednost rečnika (različitih reči) je 52.605 ili 7.515 sedmica, a formi (ukupno reči) je 65.249 ili 9.347 sedmica.
Ovo nabrajanje samo počinje takoreći da dotiče površinu numerike ovog poglavlja. Ali, ovde je naročito vredno pažnje činjenica da anđelov govor takođe ima jednu šemu sedmica, što ga čini nekom vrstom prstena u prstenu, kruga u krugu.
Ako gospodin V.R.L. može napisati sličan pasus od 161 reči sa istom šemom samo sedmica (mada ovde ima i nekoliko drugih), za neke tri godine, on će učiniti još veće čudo. Pretpostavimo da je Matej ostvario taj podvig za samo šest meseci.
■ 3. Drugo poglavlje Mateja govori o Isusovom detinjstvu. Njegov fond reči ima 161 reč ili 23 sedmice, sa 896 slova ili 128 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice.
Numerička vrednost fonda reči je 123.529 ili 17.647 sedmica, formi 166.985 ili 23.855 sedmica, i tako dalje kroz stranice nabrajanja.
Ovo poglavlje ima najmanje četiri logička dela, i svaki deo pokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavlju kao celini. Tako prvih šest stihova imaju fond od 56 reči, ili 8 sedmica, i tako dalje, sve po istoj šemi sastavljenoj od sedmica. Tu ima nekih govora. Irod govori, mudraci govore, anđeo govori. Ali su ovde numerički fenomeni tako iskazani da, mada ima takoreći brojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova, svaki je savršen za sebe iako formiraju sve vreme samo deo ostatka.
Ako gospodin V.R.L. može napisati poglavlje kao što je ovo, isto onako prirodno kao što Matej piše, ali sadržeći u nekih 500 reči toliko mnogo isprepletenih a ipak skladnih numeričkih osobina, u recimo preostalom delu svog života - koliko god da je on sad star, ili onome kojem se nada, ako on to uopšte ovako postigne to će biti zaista čudo nad čudima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za tri godine.
■ 4. Nema, međutim, nijednog dela od stotina onih u Jevanđelju po Mateju koji nije konstruisan na tačno isti način. Samo sa svakim dodatim pasusom teškoća takvog konstruisanja raste ne aritmetičkom, već geometrijskom progresijom, jer on uspeva da napiše sve delove tako da razvija konstantno fiksne veze sa onim što je bilo pre i sa onim što ide posle.
Tako bi bilo lako pokazati da bi gospodinu V.R.L. bilo potrebno nekoliko vekova da napiše knjigu kao što je Matej. Koliko je to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako je on to uspeo da uradi između Hristovog raspeća, 30. godine naše ere (njegovo jevanđelje nije moglo biti napisano ranije), i uništenja Jerusalima 70. godine (a jevanđelje nije moglo biti napisano kasnije), to neka objasne gospodin V.R.L. i njegovi istomišljenici.
Kako god bilo, Matej je to uradio i tako imamo jednog čudesnog nečuvenog književnog, matematičkog umetnika, bez premca, koji se jedva može i zamisliti. Ovo je prva činjenica o kojoj treba da razmišlja gospodin V.R.L.
Jedna druga činjenica još je važnija. U samom prvom odeljku, rodoslovu o kojem smo govorili, reči koje se ne nalaze nigde drugde u Novom zavetu javljaju se 42 puta ili šest sedmica i imaju 126 slova, što je 7x6x3, gde su oba ova broja sadržatelji ne samo sedmica, već i 6 sedmica - da navedemo samo dve od mnogih numeričkih karakteristika ovih reči.
Ali, kako je Matej znao, kad je planirao ovu šemu za ove reči (čija je jedina karakteristika to da se ne javljaju nigde drugde u Novom zavetu), da se one neće naći u drugih 26 knjiga. Da ih neće koristiti ostalih sedam novozavetnih pisaca, osim ako ne pretpostavimo nemuguću hipotezu da se složio sa njima u pogledu tog efekta, on je morao imati pred sobom ostatak Novog zaveta kada je pisao svoju knjigu. Po svemu tome, Jevanđelje po Mateju onda je pisano poslednje.
Panjin zatim pokazuje da su sve knjige i njihovi delovi i Starog i Novog zaveta pisani po istom ovom principu, kao i da je stoga svaka od njih morala biti pisana posle ostalih 65 knjiga (što je, naravno, apsurdno), da bi mogla ispunjavati numeričke zahteve takve strukture.
Iz svega toga, kao i iz bezbroj drugih numeričkih fenomena koji se na neverovatan način provlače kroz Bibliju, Panjin naravno zaključuje da Sveto pismo ne može biti rezultat ljudskog uma, i poziva najeminentnije naučnike svog vremena da ga pobiju, čak i pred građanskim sudom koji bi utvrdio da li bi bilo koji čovek mogao napisati takvu knjigu.
Pogađate, ostao je bez protivnika, a posle toga se ni V.R.L. više nikada nije javljao. A, ako pogledamo današnjicu - zašto se o ovome ovako ćuti, to možemo samo da nagađamo.
Panjin je izvorne tekstove Starog zaveta - na hebrejskom i Novog zaveta - na grčkom danonoćno podvrgavao proračunima i otkrio da postoje matematičke zakonitosti koje se dosledno iskazuju u celoj Bibliji, u svakom njenom delu i u njenoj celokupnosti, a one su tako savršeno ugrađene da to, očito, nije mogao učiniti ni najveći ljudski um, a ni najmoćniji današnji računari.
Panjin je zaključio da je Biblija plod Božanskog Duha koji se iskazivao kroz zapisivače - od onih starozavetnih, pa do Isusovih apostola - i da je celina građena tako da svaki deo ima svoje mesto određeno onim što mu prethodi i onim što mu sledi. O svemu tome on je napisao i nekoliko knjiga.
On je, naime, redakciji poslao dopis sledeće sadržine, koji je objavljen novembra 1899..
'Gospodine, u današnjem broju magazina 'San' gospodin V.R.L. poziva da mu se predoče neke činjenice o ispravnosti hrišćanstva. Iznosim samo neke činjenice:
■ 1. Prvih 17 stihova Novog zaveta sadrže Hristov rodoslov. On se sastoji iz dva glavna dela: stihovi 1-11 pokrivaju period od Avrama, oca izabranog naroda, do ROPSTVA, kad su oni nestali kao nezavisan narod. Stihovi 12-17 pokrivaju period od ropstva do obećanog Spasitelja, Hrista. Ispitajmo prvi deo ovog rodoslova.
Njegov rečnik ima 49 reči ili 7x7. Ovaj broj je sam sedam (osobina 1) sedmica (osobina 2), a zbir njegovih činioca su 2 sedmice (osobina 3). Od ovih 49 reči, 28 ili 4 sedmice počinju samoglasnikom, 21 ili 3 sedmice počinju suglasnikom (osobina 4).
Opet: ovih 49 reči tog rečnika imaju 266 slova, ili 7x2x19. Ovaj broj je po sebi 38 sedmica (osobina 5), a zbir njegovih činilaca je 28, ili 4 sedmice (osobina 6), dok je zbir njegovih cifara 14, ili 2 semice (osobina 7). Od ovih 266 slova, štaviše, 140 ili 20 sedmica su samoglasnici, a 126 ili 18 sedmica su suglasnici (osobina
.To će reči: upravo kao što je broj reči u tom rečniku sadržalac broja 7, tako je i broj njegovih slova sadržalac broja 7, upravo kao što je zbir činilaca broja reči sadržalac broja 7, tako je i zbir činilaca broja njegovih slova sadržalac broja 7. I upravo kao što je broj reči podeljen između samoglasničkih reči i suglasničkih reči brojem 7, tako je i njihov broj slova podeljen između samoglasnika i suglasnika sedmicama.
Opet, od ovih 49 reči, 35 ili 5 sedmica javljaju se više od jednom u tom pasusu; a 14 ili 2 sedmice, javljaju se samo jednom (osobina 9); sedam njih se javlja u više od jednog oblika, a 42 ili 6 sedmica javljaju se samo u jednom obliku (osobina 10). A među delovima teksta 49 reči su podeljene ovako: 42 ili 6 sedmica su imenice, 7 nisu imenice (osobina 11). Od imenica, 35 ili 5 sedmica su vlastite imenice, a 7 su zajedničke imenice (osobina 12). Od vlastitih imenica 28 su muški preci Hrista, a 7 nisu (osobina 13)...
Ovo nabrajanje numeričkih fenomena ovih 11 stihova ne počinje da bude iscrpivo, ali je dovoljno pokazano da se objasni da je ovaj deo rodoslova konstruisan po jednom razrađenom planu sedmica.
Okrenimo se sad rodoslovu kao celini. Neću zamarati govoreći o svim njegovim numeričkim fenomenima - bile bi potrebne čitave stranice. Ukazaću na samo jednu osobinu. Novi zavet pisan je na grčkom jeziku. Grci nisu imali odvojene simbole za izražavanje brojeva, koje bi odgovarale našim arapskim brojevima, već umesto toga su koristili slova svoga alfabeta:
upravo kao što su Jevreji, na čijem je jeziku napisan Stari zavet, koristili u istu svrhu svoja. Prema tome, 24 grčka slova predstavljaju sledeće brojeve:
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ,20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 ,100 ,200 ,300 ,400 ,500 ,600 ,700 ,800.
Svako grčko je tako jedan zbir u aritmetici, dobijen dodavanjem brojeva predstavljenih tim slovima, ili njihovim numeričkim vrednostima.
Sad rečnik celog rodoslova ima 72 reči. Ako napišemo njegove numeričke vrednosti preko svake od tih 72 reči i saberemo ih, dobijamo njihov zbir 42.364 ili 6052 sedmice, distribuirane samo u sledeće alfabetske grupe:
- alfa-beta imaju 9.821 ili 1.403 sedmice
- gama-delta imaju 1.904 ili 272 sedmica
- eta-zeta imaju 3.703 ili 529 sedmica
- theta-ro imaju 19.264 ili 2.752 sedmice
- sigma-ksi imaju 7.672 ili 1.096 sedmica
Ali, numerička vrednost 10 slova korišćenih za pravljenje ovih grupa je 931, ili 7x7x19, što je sadržilac ne samo broja 7, već i 7 sedmica.
Neka gospodin V.R.L. započne da piše nekih 300 reči inteligentno kao što to čini ovaj rodoslov i reprodukuje neke numeričke fenomene slične vrste.
Ako to učini za šest meseci, zaista će učiniti čudo. Pretpostavimo da je Matej napravio taj podvig za mesec dana.
■ 2. Drugi deo ovog poglavlja, stihovi 18-25, odnosi se na rođenje Hrista. On se sastoji od 161 reči, ili 23 sedmice, koje se javljaju u 105 oblika ili 15 sedmica, sa rečnikom od 77 reči ili 11 sedmica. Ovde anđeo govori Josifu.
U skladu sa tim, od tih 77 reči, anđeo koristi 28 ili 4 sedmice. Od 105 oblika on koristi 35 ili 5 sedmica. Numerička vrednost rečnika (različitih reči) je 52.605 ili 7.515 sedmica, a formi (ukupno reči) je 65.249 ili 9.347 sedmica.
Ovo nabrajanje samo počinje takoreći da dotiče površinu numerike ovog poglavlja. Ali, ovde je naročito vredno pažnje činjenica da anđelov govor takođe ima jednu šemu sedmica, što ga čini nekom vrstom prstena u prstenu, kruga u krugu.
Ako gospodin V.R.L. može napisati sličan pasus od 161 reči sa istom šemom samo sedmica (mada ovde ima i nekoliko drugih), za neke tri godine, on će učiniti još veće čudo. Pretpostavimo da je Matej ostvario taj podvig za samo šest meseci.
■ 3. Drugo poglavlje Mateja govori o Isusovom detinjstvu. Njegov fond reči ima 161 reč ili 23 sedmice, sa 896 slova ili 128 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice.
Numerička vrednost fonda reči je 123.529 ili 17.647 sedmica, formi 166.985 ili 23.855 sedmica, i tako dalje kroz stranice nabrajanja.
Ovo poglavlje ima najmanje četiri logička dela, i svaki deo pokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavlju kao celini. Tako prvih šest stihova imaju fond od 56 reči, ili 8 sedmica, i tako dalje, sve po istoj šemi sastavljenoj od sedmica. Tu ima nekih govora. Irod govori, mudraci govore, anđeo govori. Ali su ovde numerički fenomeni tako iskazani da, mada ima takoreći brojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova, svaki je savršen za sebe iako formiraju sve vreme samo deo ostatka.
Ako gospodin V.R.L. može napisati poglavlje kao što je ovo, isto onako prirodno kao što Matej piše, ali sadržeći u nekih 500 reči toliko mnogo isprepletenih a ipak skladnih numeričkih osobina, u recimo preostalom delu svog života - koliko god da je on sad star, ili onome kojem se nada, ako on to uopšte ovako postigne to će biti zaista čudo nad čudima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za tri godine.
■ 4. Nema, međutim, nijednog dela od stotina onih u Jevanđelju po Mateju koji nije konstruisan na tačno isti način. Samo sa svakim dodatim pasusom teškoća takvog konstruisanja raste ne aritmetičkom, već geometrijskom progresijom, jer on uspeva da napiše sve delove tako da razvija konstantno fiksne veze sa onim što je bilo pre i sa onim što ide posle.
Tako bi bilo lako pokazati da bi gospodinu V.R.L. bilo potrebno nekoliko vekova da napiše knjigu kao što je Matej. Koliko je to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako je on to uspeo da uradi između Hristovog raspeća, 30. godine naše ere (njegovo jevanđelje nije moglo biti napisano ranije), i uništenja Jerusalima 70. godine (a jevanđelje nije moglo biti napisano kasnije), to neka objasne gospodin V.R.L. i njegovi istomišljenici.
Kako god bilo, Matej je to uradio i tako imamo jednog čudesnog nečuvenog književnog, matematičkog umetnika, bez premca, koji se jedva može i zamisliti. Ovo je prva činjenica o kojoj treba da razmišlja gospodin V.R.L.
Jedna druga činjenica još je važnija. U samom prvom odeljku, rodoslovu o kojem smo govorili, reči koje se ne nalaze nigde drugde u Novom zavetu javljaju se 42 puta ili šest sedmica i imaju 126 slova, što je 7x6x3, gde su oba ova broja sadržatelji ne samo sedmica, već i 6 sedmica - da navedemo samo dve od mnogih numeričkih karakteristika ovih reči.
Ali, kako je Matej znao, kad je planirao ovu šemu za ove reči (čija je jedina karakteristika to da se ne javljaju nigde drugde u Novom zavetu), da se one neće naći u drugih 26 knjiga. Da ih neće koristiti ostalih sedam novozavetnih pisaca, osim ako ne pretpostavimo nemuguću hipotezu da se složio sa njima u pogledu tog efekta, on je morao imati pred sobom ostatak Novog zaveta kada je pisao svoju knjigu. Po svemu tome, Jevanđelje po Mateju onda je pisano poslednje.
Panjin zatim pokazuje da su sve knjige i njihovi delovi i Starog i Novog zaveta pisani po istom ovom principu, kao i da je stoga svaka od njih morala biti pisana posle ostalih 65 knjiga (što je, naravno, apsurdno), da bi mogla ispunjavati numeričke zahteve takve strukture.
Iz svega toga, kao i iz bezbroj drugih numeričkih fenomena koji se na neverovatan način provlače kroz Bibliju, Panjin naravno zaključuje da Sveto pismo ne može biti rezultat ljudskog uma, i poziva najeminentnije naučnike svog vremena da ga pobiju, čak i pred građanskim sudom koji bi utvrdio da li bi bilo koji čovek mogao napisati takvu knjigu.
Pogađate, ostao je bez protivnika, a posle toga se ni V.R.L. više nikada nije javljao. A, ako pogledamo današnjicu - zašto se o ovome ovako ćuti, to možemo samo da nagađamo.
